Обала Утопије

Британски аутор Том Стопард успео је да пише о интелектуалцима деветнаестог века који су стајали у почетку слободне мисли и револуције у Русији на такав начин да се његова дела читају и постављају у Русији већ другу деценију. Стопарда је одувек занимао лични избор појединца у контексту историјских догађаја. Није изненађујуће што је Источна Европа, а посебно Русија, њена циклична историја реформи и репресија и судбине мислећих људи који су покушавали да пронађу излаз из овог круга, постала једна од његових омиљених тема. Јунаци „Обале утопије“ Александар Херцен, Михаил Бакуњин, Висарион Белински и други, по којима се зову улице и поглавља у уџбеницима, појављују се као светли, сложени и неочекивано модерни људи. Заљубљују се, свађају, греше – и решавају вечни проблем: да ли имате право да критикујете своју земљу и разговарате са њом споља, „са друге стране“, или само они који су унутра имају глас, они чији су живот, слобода и могућност да буду саслушани угрожени.