Бенџамин Московски дневник

Валтер Бенјамин (1892-1940) је изванредна фигура чак и за изузетну разноликост немачке интелектуалне културе у 20. веку. Почевши од студија немачког романтизма, Гетеа и барокног позоришта, он је потом почео да трага за обрасцима у развоју културе, покушавајући да пође од конкретних, опипљивих феномена људског живота, често сасвим једноставних и обичних. Чаплинове комедије, дечје књиге, таблоидне новине, старе фотографије или париске аркаде - све је то постало повод да он размишља о томе како култура функционише. Његове студије књижевности - Бодлер, Кафка, Пруст, Лесков - показале су се немерљиво ширим од традиционалне књижевне критике. Немирна природа Валтера Бенџамина довела га је у Москву зиме 1926-1927, сусрет са којом је одиграо важну улогу у његовој судбини. Ово издање је први пут допуњено чланком Сергеја Фокина, посвећеним скривеним контекстима „Московског дневника“ и начинима његовог савременог читања.