Брехт

У новембру 1924. године, у Берлину, филозоф и теолог Валтер Бенјамин упознао је атеистичког песника Бертолта Брехта. Упркос слабом разговору при њиховом првом сусрету, током наредних неколико година њихов однос се продубљује и развија у дубоко пријатељство. У свом континуираном дијалогу, они позајмљују и потврђују међусобне идеје: Бенјамин проналази аналогију за Брехтов принцип прекида у епском позоришту у сопственој теорији мишљења у сликама (Denkbilder).
Према речима Хане Арент, у Брехту и Бенџамину, „највећи живи немачки песник сусрео се са најважнијим критичарем свог времена“. Ово издање садржи Бенџаминова дела, која развијају Брехтове идеје о позоришту и уметности, текстове који коментаришу његову поезију, као и приказ „Романа за три гроша“ и сећања на разговоре са „Бертом“. У разговору са Теодором Адорном, након трагичне смрти свог пријатеља, Брехт је признао да је Бенџамина сматрао „својим најбољим критичарем“.