Беле ноћи

Фјодор Михајлович Достојевски (1821-1881) је у младости дефинисао свој главни задатак као писца: „Човек је мистерија. Мора се решити, и ако целог живота покушаваш да је решиш, немој рећи да сам узалуд потрошио време радећи на овој мистерији, јер желим да будем човек.“ Следећи свој принцип, писац је створио многе вишеслојне ликове и сложене заплете, које истраживачи још увек покушавају да анализирају. Његове приче имају све: мистериозне љубавне троуглове, несрећне бракове и скривени бес, бурне обрачуне и сањарење очајних романтичара, жртву и деспотизам. Књига обухвата приче „Газдарица“ (1847), „Неточка Незванова“ (1849), „Слабо срце“ (1848), „Беле ноћи. Сентиментални роман“ (1848) и причу „Дечак код Христове јелке“ (1876).