Басне

Басна је један од најстаријих облика мишљења и један од најстаријих жанрова вербалне уметности. Баснарска традиција, која има вековну историју, сеже до легендарног грчког мудраца Езопа. Његово име се први пут помиње у Херодотовој „Историји“ (5. век пре нове ере), из које сазнајемо да је Езоп живео у 6. веку пре нове ере на Самосу и био роб. Касније информације о њему су прилично разноврсне и контрадикторне. У почетку, басне су припадале усменој традицији и записане су много касније од Езопове смрти; до нас су стигле кроз бројне изворе - грчке и латинске, многи заплети су накнадно приписани Езопу. Ова збирка садржи комплетан сет (око 500) „Езопових басни“ у преводу и са коментаром изузетног класичног филолога М. Л. Гаспарова. Сам број текстова повезаних са легендом о Езопу говори о изузетној популарности ових једноставних прича, које садрже животно искуство. Није случајно што су Езопове басне радо користили у својим делима многи песници, укључујући Лафонтена, Лесинга, Крилова, који су створили најбоље примере нове европске књижевне басне.