Право на сањање

У двадесет шест есеја о естетици у постхумно објављеној збирци, Гастон Башлар (1884–1962) — француски филозоф који „себи даје право да сања“ и „да се урони у медитативно размишљање о природи ствари“ — окреће се простору активне маште, проналазећи је не само у визуелним уметностима (Моне, Шагал, Флокон и други), поезији и прози (Рембо, По, Балзак и други), већ и у сновима, радију, миру и самоћи. У његовим сањарењима чује се зов елемената и логосфере, оживљава магија маске и „гвозденог космоса“, а откривају се психолошке дубине „уџбеника самоће“. Преплићући суптилну анализу размишљања сањара са егзистенцијалним, динамичним, етеричним сновима, сновима о мастилу, моћи, камену, сновима о тишини и музици, Башлар у томе тврди неотуђиво право човека на интегритет и дубоко заједништво са природом.