Уживање у тексту

„Задовољство текста“ (1973) је есеј француског филозофа, књижевног научника и семиотичара Ролана Барта, у којем детаљно испитује однос између текста, читаоца и задовољства читања. Развијајући идеје из лакановске психоанализе, аутор супротставља две врсте задовољства од текста – кроз концепте pleasir („задовољство“) и jouissance („уживање“) – и дели текстове на „читљиве“ и „писане“. Према Барту, значење текста није фиксирано, и приликом читања, сваки читалац доноси своје искуство и тумачење, дозвољавајући плуралитет значења. Ово дело доводи у питање ставове о ауторству и ставља посебан нагласак на субјективност читаоца, наглашавајући његову улогу у стварању значења текста.