Атина. Историја великог града-државе

Атина има једну од најпрепознатљивијих и најсимболичнијих силуета било ког града на свету: стубови и забати Партенона, храма посвећеног Атини, богињи мудрости, који крунише Акропољ, доминирају градом чије име многи сматрају синонимом за цивилизацију. Значај Атине, родног места демократије, западне филозофије и позоришта, једноставно је немогуће игнорисати. Мало је градова који имају историју тако богату уметничком креативношћу и иновацијама, или тако испрекидану превирањима и затишјима. У приповедању Бруса Кларка, епска, калеидоскопска историја града – од правних реформи законодавца Солона из шестог века пре нове ере до суђења почетком 21. века након економских криза 2000-их – оживљава у свом свом културном богатству и политичком значају. „Када западна школарска деца уче светску историју, често им се говори да цивилизација много дугује двема стеновитим узвишењима у различитим деловима источног Медитерана. Упркос њиховим заједничким карактеристикама, значај ових места се схвата на веома различите начине. Једно је јерусалимско Храмовно брдо, које се сматра колевком монотеизма; друго је Акропољ у Атини, чији се драгоцени споменици виде као доказ људске интелигенције, домишљатости и слободе. Моја књига је о једном од ових узвишења и цивилизацији која је настала око њега, иако су се струје које су текле са ова два места на крају испреплетале.“ (Брус Кларк)