1185. година. 7 и 37 светских чуда

Године 1965, историчар и оријенталиста Игор Всеволодович Можејко (1934–2003), познат у научној заједници по својим радовима о историји Југоисточне Азије, одбранио је кандидатску дисертацију на тему „Паганска држава (XI–XIII век)“, а 1981. године докторску дисертацију на тему „Будистичка сангха и држава у Бурми“. У међувремену, сви совјетски тинејџери (а и многи одрасли!) били су заокупљени делима познатог писца научне фантастике Кира Буличова. И само је мало ко знао да су научник Игор Можејко и писац научне фантастике Кир Буличов једна те иста особа. Међутим, под својим правим именом, Игор Можејко је објавио и многе фасцинантне књиге о светској историји, намењене најширој публици. „1185“ је огромна историјска панорама Азије и Европе, почев од 1185. године, године у којој се одвијају догађаји из „Повести о походу Игореву“. Крећући се Великим путем свиле, аутор оцртава суптилне међусобне односе трговине и културних контаката између земаља и народа, понекад чак ни свесних међусобног постојања... „7 и 37 светских чуда“ је забавна прича о изузетним споменицима архитектуре и уметности, које је Херодот првобитно уврстио на листу „седам светских чуда“, коју је аутор проширио, додавши на листу уџбеничких „чуда“ изванредне творевине људског генија, створене ван света познатог старим Грцима.