Буђење

Прича са врелом летњом атмосфером и неочекиваним завршетком. Една Понтелије проводи лето са супругом и децом на обали Мексичког залива у пансиону породице Лебрен. Сусрет са Робертом Лебреном мења нешто у Едни, њихово пријатељство буди у њој мисли и осећања која јој раније нису била позната, буди се у њој стара страст за цртањем. Али онда лето долази до краја, становници пансиона се враћају кући, а Роберт изненада најављује да одлази да окуша срећу у Мексику и да жели да тамо остане заувек, што јако растужује Едну, иако она не разуме зашто. Вративши се у Њу Орлеанс, Една чезне за Робертом, преиспитује свој породични живот и одлучује да мање обавља послове домаћице, а више црта. Све се више удаљава од породице, свог уобичајеног друштвеног круга, што брине њеног супруга Леонса. Отворен приказ жене која одбија да прихвати улоге супруге и мајке које јој намеће друштво, тражећи себе као индивидуу, шокирао је америчко друштво. Овај роман се може ставити у ранг са „Госпођом Бовари“ Гистава Флобера и „Аном Карењином“ Лава Толстоја. Кејт Шопен (рођена Катарина О’Флаерти, 8. фебруар 1850 – 22. август 1904) била је америчка списатељица кратких прича и романа, углавном о животу луизијанског креолског народа. Живећи у подручјима под утицајем луизијанске креолске и кајунске културе, заснивала је многе своје приче и скице на животу у Луизијани. Оне су изражавале њен необичан (за то време) приказ жена као појединаца са жељама и потребама које су тада биле неприхватљиве за жене. И, наравно, радикалне теме њених дела шокирале су америчко друштво, а ауторка је била заборављена много деценија. Тек средином 20. века интересовање за њена дела је оживљено; она се сада сматра претечом феминистичке књижевности.