Продавнице Берјозка: Парадокси потрошње у касном СССР-у

Девизне трансакције су се у СССР-у сматрале кривичним делом, култ западне робе међу совјетским грађанима био је стална мета критика у новинама, а постојање привилегованих залиха је званично негирано. Ипак, државне продавнице „Берјозка“, где су одређене групе совјетских грађана могле да купују оскудну увозну робу за девизе и њене супституте (сертификате и чекове), успешно су радиле широм Совјетског Савеза. Штавише, постале су важан део свакодневног живота у касном Совјетском Савезу. Америчке фармерке, јапанске магнетофоне и италијанске чизме куповали су у „Берјозкама“ не само дипломате или уметници који су ишли на турнеје, већ и совјетски радници који су пружали „техничку помоћ“ у земљама Трећег света, дисиденти који су примали девизне трансфере из иностранства и обични совјетски грађани који су се усудили да купују супституте за девизе на црном тржишту за рубље. Продавнице „Берјозка“ су у совјетском друштву доживљаване и као модел потрошње и као пример друштвене неправде. У књизи Ане Иванове, малопродајна трговина валутама у касном СССР-у први пут постаје предмет историјског истраживања. Аутор испитује разлоге за појаву продавница „Берјозка“, описује категорије совјетских грађана који су имали приступ „затвореним“ продавницама валута и слику трговине валутама у званичном дискурсу и међу потрошачима. Књига је заснована на документима из централних и републичких архива, материјалима из совјетске штампе, мемоарима и личним интервјуима са запосленима и корисницима система трговине валутама.