Потез звезде

„Највећи песник нашег времена, књижевни потомак Пушкина по Тјучјевљевој линији, он ће остати понос руске поезије док год живи последње сећање на њу“, написао је Владимир Набоков о Ходасевичу, који је ретко коме давао тако високе оцене. Поред поезије, стваралачко наслеђе Владислава Ходасевича обухвата историјска и књижевна дела о Пушкину и биографију Державина, критичке чланке и мемоаре, укључујући „Некропољ“ – пример бриљантне мемоарске прозе и једно од најупечатљивијих сведочанстава о Сребрном добу. Ходасевичев песнички деби догодио се 1905. године у алманаху симболистичке издавачке куће „Гриф“, где је три године касније објављена његова прва књига поезије – „Младост“ (1908), а затим и збирка „Срећна кућа“ (1914). Ходасевичев рани рад, који је одражавао мистичне трендове Сребрног доба, био је, према речима критичара, нека врста „чауре“ из које је изникла сва његова зрела лирика. Ово издање у потпуности представља песников стваралачки пут: од раних младалачких песама до његових главних књига, које су постале спој Пушкинове традиције и достигнућа руског модернизма и донеле Владиславу Ходасевичу славу као великом песнику: „Пут жита“ (1920), „Тешка лира“ (1921) и „Европска ноћ“ (1927).