Злато за индустријализацију. Торгсин

Ако сте читали роман Михаила Булгакова „Мајстор и Маргарита“, вероватно се сећате сцене у престоничкој продавници „Торгсин“, која се налази на самом крају Арбата, близу Садовног прстена. У замену за накит и валуту, ова величанствена продавница је продавала „дебелог ружичастог лососа“, калико, шифон и другу модну робу широке потрошње и деликатесе совјетским грађанима и странцима. Али да ли сте знали да је између 1931. и 1935. године у СССР-у пословало хиљаду и по Торгсина? Злато, сребро, дијаманти и валута коју су совјетски људи доносили у Торгсин, бежећи од глади, омогућили су руководству земље да купује страну опрему за Магнитку, Уралмаш, Дњепрострој и друге гиганте младе совјетске индустрије. У интересу индустријализације, Торгсин је заправо легализовао девизну проституцију, а у потрази за златом је претекао главне совјетске извознике жита, дрвета, нафте, као и ОГПУ, који је силом одузимао девизне вредности од становништва. Читалац ће сазнати шта се догодило са златом Руског царства, ко је изумео Торгсин, колико је коштао Форд, како је злато шпанске ризнице завршило у трезорима Државне банке у Москви, каква је била драгоцена жетва коју је сакупио Торгсин и још много тога. Елена Осокина је доктор историјских наука, професорка, ауторка радова о друштвено-економској историји 1920-их и 1930-их.