Златна ружа

Некада давно, стари париски чистач годину за годином сакупљао је прашину коју је метлао из радионица накита. Једног дана, сакупљена драгоцена зрнца злата била су довољна да се направи дивна ружа – поклон за младу жену коју је познавао као дете. Ова дирљива прича погодила је Паустовског својом сличношћу са делом писца, који такође ствара нешто лепо од прашине сусрета и растанака, лутања и путовања, лица и прича странаца. Тако почиње „Златна ружа“ – необично и дубоко оригинално дело, које нема стилске аналоге у руској књижевности, у коме се аутобиографски мотиви лако и природно мешају са фикционално-биографским, а есејистички – са филозофским.