Живи и пусти да живе

Хендрик Грун се враћа са новим романом, у којем ћете пронаћи оштро запажање и добро усмерене шале о свакодневном животу обичних људи које сте већ заволели. Али овог пута није реч о усамљеном старом оптимисти, већ о сасвим супротном - о данском пару који је изгубио укус за живот. Артур Офоф је обичан канцеларијски радник средњих година, а његов живот је досадан и монотон. Његови пријатељи су осредњи ниткови, његов таст је оличење сенилног егоизма, а његова жена Афра, коју је толико волео у младости, одједном се показала сумњичавом, свадљивом, неплодном и потпуно лишеном смисла за хумор. Временом су се супружници толико удаљили једно од другог да су потпуно изгубили међусобно разумевање. Сада муче једно друго самим својим постојањем: она њега - ситним бескорисним послом, он њу - дугим и тврдоглавим беспосличарењем. Дакле, њихов живот није само изгубио све своје боје, већ се испунио и отровом свакодневних тривијалних свађа. Шта учинити? Чини се немогућим више тровати једно другом животе. Развод такође није опција... Па шта радити у ситуацији када је једино што преостаје легнути у ковчег и... Чекај мало! Изгледа да Артур има идеју. Ако се изгуби укус за живот, никад није касно окусити смрт.