Жена није мушкарац

Осамнаестогодишња Деја Рад живи у Њујорку, „граду неограничених могућности“. Али она нема мобилни телефон, нема рачунар, нема пријатеље. Може да напусти кућу само да би отишла у школу и најближу продавницу – арапске девојке морају се понашати по традицији, чак и ако су рођене и одрасле у Америци. Њихов главни украс је скромност, њихова судбина је рана удаја, служење мужевима, одгајање деце. Иако Деја сања о одласку на универзитет, њени строги баба и дека инсистирају на непосредној удаји. Девојка разуме да ће морати да понови судбину своје мајке, која је некада била удата без питања и послата из Палестине у Америку. Али једног дана, Деја добија писмо које ће јој дати шансу да сама одлучи какав ће јој бити будући живот. Итаф Рам је рођена и одрасла у Бруклину, Њујорк, у породици палестинских имиграната, у којој је најстарија од деветоро деце. Магистрирала је америчку и британску књижевност на Државном универзитету Северне Каролине, где предаје енглески језик и књижевност. Мајка је двоје деце. „Жена није мушкарац“ је њена прва књига.