Белешке једног лудака: збирка

„Шињел“, „Нос“, „Портрет“ и друге „Петербуршке приче“ Гогоља и даље задивљују читаоца својом разноликошћу. Реализам је у њима тесно испреплетен са фантазијом, трагедија – са несташним хумором. Читајући их и пречитавајући, нехотице саосећамо са јадним чиновником Акакијем Акакијевичем, са одушевљењем пратимо фантазмагоричне авантуре носа који је заживео сопственим животом, побегавши од свог власника, доживљавамо трагедију уметника који је био преварен у свом „генију чисте лепоте“ – и изнова и изнова откривамо актуелност Гогоља, који је, као нико други, био у стању да види вечно и велико иза приватног и ситног.