Белешке једног психопате

Венедикт Ерофејев је писац и драмски писац, аутор бриљантне поеме „Москва-Петушки“ (1970) и драме „Валпургијева ноћ“ (1985) – огромног феномена у руској књижевности који још није у потпуности схваћен. У краткој аутобиографији, Ерофејев назива „Белешке психопате“ (1956–1958), започете са седамнаест година, својим „првим делом вредним пажње“, „најобимнијим и најапсурднијим од свих које су написане“. „Белешке“ дуго нису објављиване, док је Ерофејев у својим интервјуима више пута истицао да сматра овај текст вредним објављивања, али да тешко верује у такву могућност, будући да су „Белешке“ пуне „неочекиваних лексичких обрта, благо речено“. А истински потпуни, пажљиво проверени текст „Белешки психопате“ објављен је тек 2004. године. „Када сам избачен са Московског државног универзитета“, рекао је Венедикт Ерофејев у једном интервјуу, „већ сам писао чисто младалачке „Белешке психопате“. Моји другови из разреда, они који су их читали, говорили су да је то немогуће, да се тако не може писати. „Ти, Ерофејеве, желиш да постанеш познат по целом институту?“ А ја сам одговорио: „Моје намере су много веће!“ И како би човек чија је слава одавно превазишла престоницу и сам Петушки, а чије су књиге преведене на више од тридесет језика, могао другачије да одговори на ово питање?