Белешке Хендрика Груна из Амстердамске милостиње

По форми, овај роман је дневнички запис једног од становника дома за старе, у суштини - суптилни одраз савременог друштва. Није случајно што се књига пореди са „Летом изнад кукавичјег гнезда“ Кена Кизија, два дела имају доста заједничких тема: лична слобода, борба против система, одбрана људског достојанства. Истина, зло, у лику директорке Штелваген, сада, у 21. веку, је много мање крвожедно и окрутно. Али то га не спречава да буде зло, јер Штелваген задире у главну имовину јунака, последње генерације која је преживела Други светски рат - њихову слободу. Госпођа Штелваген је одлучила по сваку цену да пронађе саботера који храни акваријумске рибице колачићима, због којих оне умиру. Да би постигла свој циљ, одлучује да постави надзорне камере у ходницима. И ако је 20. век ичему научио јунаке романа, то је да се за слободу мора борити, своја права морају бранити, а свака манифестација тоталитаризма на власти мора одмах бити сузбијена. То значи да ствари иду ка побуни и грађанској непослушности. Истовремено, упркос дубини дотакнутих тема, књига се показала необично лаганом, веселом и несташном.