Белешке из подземља

Збирка обухвата три дела: приче „Белешке из подземља“ (1864), „Вечни муж“ (1870) и причу „Бобок“ (1873). „Белешке из подземља“ је вероватно најпророчкије од свих Достојевског дела. У њему је писац у много чему антиципирао идеје 20. века, укључујући прозу Камија и Сартра, и први пут показао да ирационални, несхватљиви принцип може бити значајнији и моћнији од рационалног. „Вечни муж“ је невероватан психолошки портрет превареног мужа, мученог најпротиворечивијим осећањима: бесом према преминулој жени, љубављу према њиховом заједничком детету и жељом да на њему искали свој бес, мржњом према преступнику који је завео његову супругу и добрим осећањима према човеку који му је некада био пријатељ. „Бобок“ је зла сатира, која у гротескном облику исмева људске пороке које чак ни смрт не може искоренити.