Белешке из Куће мртвих

Новела „Белешке из мртве куће“ је у великој мери аутобиографска. У њој је Фјодор Достојевски (1821–1881) уметнички препричао своје четири године тешког рада у логору у Омску, где је био прогнан у вези са Петрашевским процесом. Дело бележи животе затвореника, њихове личности, судбине и унутрашње светове. Кроз перспективу протагонисте, племића Александра Горјанчикова, осуђеног за убиство супруге, читалац се упознаје са суровим стварним животом у затвору. Насиље постаје норма, а тежак рад сломи чак и најјачи дух. Књига је имала дубок утицај на руску књижевност, поставши једно од првих дела о затворском животу.