Закључај

„Замак“ је једно од најпознатијих дела Франца Кафке и један од најдубљих филозофских романа 20. века. Писац га није довршио, а први пут га је објавио након његове смрти 1926. године његов пријатељ Макс Брод. Радња „Замка“ је апсурдна, али истовремено и веродостојна: геометар К. долази у извесно Село и покушава да уђе у Замак, где му није дозвољен улазак. Сложени систем бирократије се запетљава у клупко, које је немогуће распетљати, што значи да нема начина да се уђе у Замак, колико год заобилазно ишли. Али сатира на бирократски систем је само један од подтекстова романа. Читав уметнички простор је ограничен Селом и неприступачним Замком. Време овде тече ирационално. „Замак“ је, пре свега, метафора кроз коју се виде знаци стварности. Замак је сасвим специфичан, а истовремено је и фатаморгана. Можда је пут до њега пут до Бога, а Село само прототип нашег земаљског света?