Пад западног света. Есеји о морфологији светске историје

Лик Освалда Шпенглера (1880–1936) издваја се у историји немачке и светске мисли. Шпенглер је покушао да самостално преиспита општеприхваћене ставове о еволутивном развоју човечанства: противио се линеарном опису историје као бескрајног, незаустављивог напретка. Уместо тога, предложио је концепт цикличног развоја, према којем настају нове културе, доживљавају период просперитета, а затим пролазе кроз фазе пада и смрти. Сваки такав циклус траје око хиљаду година, свака култура има препознатљиве карактеристике које одређују размишљање и поступке људи. Сам наслов дела садржи тезу која је поткрепљена у књизи: на прелазу из 19. у 20. век, култура западног света, према Шпенглеру, ушла је у период пада. Први том књиге објављен је 1918. године, донео је аутору велику славу и изазвао жестоке дискусије. Ово дело је имало значајан утицај на социологе Арнолда Јозефа Тојнбија, Питирима Сорокина и Хозеа Ортегу и Гасета.