Ја

Након што је отровала своју малу ћерку дифенбахијом, Тања покушава да се ослободи осећаја кривице. Суђење самој себи је немилосрдније од полицијских испитивања и провера социјалних радника. И док се спољашњи сукоб решава, унутрашњи се само појачава. Живот детета више није у опасности, али јунакиња мора да се бори да би спасила себе. „Отров“ је универзална прича о женском болу у личном приказу. Говори нам о лицемерним нормама друштва, улози жена и младих мајки у савременој Русији. „Отров“ је тачна, дубока и веома искрена рефлексија на тему модерног мајчинства. Мајчинства, које је мешавина срамоте, јавне осуде и заштитног знака „Идеалног родитељства“. Свака реч ће одјекнути болним препознавањем у души сваке разумно добре мајке. „Нисте саме“, поручује ауторка својом причом. Веома важна књига коју бих желела да поклоним на читање не само свакој мајци, већ и свима око ње. Татјана Шеремет, новинарка, блогерка, мајка троје деце