Полако сам отворио ова врата

Књига, коју је саставио Олег Дорман, аутор легендарне „Подлајн“, говори о једној од кључних, али мало познатих личности националне кинематографије епохе „отопљавања“, Људмили Голубкиној. Предратно детињство, евакуација и живот у Ташкенту, сећања на оца, познатог совјетског песника, ВГИК, „отопљавање“, Мосфилм, Филмски студио Горки, предавања на Вишим курсевима за сценаристе и редитеље. И бескрајни сценарији са којима је Људмила Владимировна Голубкина повезивала већи део својих 84 године живота. Њено име, наравно, није толико познато широј јавности као имена многих њених пријатеља, колега и студената. Али њен допринос развоју совјетске кинематографије тешко је преценити. Поседујући беспрекоран укус и књижевни таленат, могла је подједнако успешно да предложи да се екранизује Бљахинова прича „Црвени мали ђаволићи“, која је на крају постала легендарни „Неухватљиви осветници“, и да убеди Александра Миту да не одбије снимање филма „Зову, отворите врата“, који му је на крају донео светску славу и Златног лава на Међународном филмском фестивалу у Венецији.