Избор. О слободи и унутрашњој снази особе

Једна од најмоћнијих књига о рату и унутрашњој снази човека. Године 1944, шеснаестогодишња балерина Едит Егер је послата у Аушвиц са својом породицом. Само неколико сати након смрти њених родитеља, нацистички лекар Јозеф Менгеле је приморао Едит да плеше за сопствену забаву и сопствени опстанак. Едит и њена сестра су преживеле све ужасе Аушвица, Маутхаузена и Гунскирхена - логора смрти. 4. маја 1945. године, Едит, једва жива, извучена је из гомиле лешева. Мучење, глад и стална претња смрћу нису сломили Едит, а њен унутрашњи свет јој је помогао да пронађе снагу која потврђује живот и духовну слободу. 35 година након завршетка рата, поставши познати психолог, Едит се вратила у Аушвиц како би се решила сећања на прошлост и кривице преживелих. Едит испреплетава своје лично путовање дирљивим причама оних којима је помогла да се излече. Ова књига је незаборавна прича о преживљавању и исцељењу, прича о ослобођењу и снази људског духа. Показује да увек можемо да бирамо шта нас живот учи и како се односимо према ономе што се дешава. Ово је књига која мења живот и оснажиће генерације читалаца. Кључне карактеристике књиге: - Написала ју је жена која је преживела логоре смрти током рата, а касније постала изванредан психолог. - Може променити ваш став према животу и показати да можемо да бирамо шта ће нас наше искуство научити. - Бестселер Сандеј тајмса, Њујорк тајмса и Амазона. - Добитник награде Националне јеврејске књиге за 2017. и награде Кристофер за 2018. - Књига године 2019. према мишљењу уредника часописа МИТ. - Препоручено штиво Била Гејтса и Опре Винфри. Од аутора: Моја прошлост ме је и даље прогањала: сваки пут када бих чула сирену, нечије тешке кораке или вриске људи, јављао би се анксиозан, збуњујући осећај. То је оно што сам научила да је траума, када већину времена имате осећај у стомаку да нешто није у реду или да ће се нешто страшно догодити, када ваш страх одмах покрене невољну реакцију у вашем телу која вам говори да бежите, да пронађете склониште, да се сакријете од опасности која је свуда. Моју трауму и даље може покренути свакодневни сусрет. Изненадни поглед или специфичан мирис могу ме вратити у прошлост. Сада, док пишем ову књигу, прошло је више од седамдесет година. Оно што се догодило више се не може променити, а немогуће је заборавити. Али временом сам научила да могу да бирам како ћу реаговати на прошлост. Могу се осећати јадно, а могу се надати, могу се осећати депресивно, а могу бити срећна. Увек имамо тај избор, ту контролу. Ја сам овде и сада, ово је садашњост - тренирала сам себе да ово понављам изнова и изнова док паника не смири. [...] Без обзира у којој се фази свог живота сада налазите: да ли уживате у раној младости, улазите у средње године или достижете старост, да ли сте доживели дубоку патњу или тек почињете да се суочавате са тешкоћама, доживљавате своју прву љубав или, већ у старости, испраћате свог животног партнера заувек, опорављате се од догађаја који је преокренуо цело ваше постојање наглавачке или чекате барем неке промене које могу учинити ваш живот радоснијим - у сваком случају, радо ћу вам помоћи. Рећи ћу вам како да пронађете начин да побегнете из свог унутрашњег концентрационог логора који је створила ваша свест, како да постанете оно што би требало да будете. Желео бих да вам помогнем да пронађете слободу: независност од прошлости, од неуспеха и страхова, од беса и грешака, од жаљења и неизбежне туге - слободу да уживате у безграничном и великодушном слављу живота. Нисмо у стању да себи наручимо живот у којем не би било места за тугу или бол. Али можемо да изаберемо да будемо слободни, да побегнемо од прошлости и, без обзира на то шта нас је снашло, да прихватимо све што је могуће. И позивам вас да изаберете слободу. [...] За вечеру у петак увече, моја мајка је увек пекла халу. Као и хлеб за Шабат, исплетен од три траке теста, моја књига се састоји од три реда - приче о мојој