Све о Манјуњи / Читава трилогија у једном тому

Имала сам један драгоцени сан - да видим себе малу. На пример, петогодишњу. Буцкасту, дете, са сламнатом косом избеленом од јужног сунца. Волела сам да разговарам са гусеницама. Постављала сам им питања и стрпљиво чекала одговоре. Гусенице су се склупчале или одпузале. Биле су тихе. Желела сам да видим себе десетогодишњу. Смешну, угласту, плашљиву. Са дугим танким плетеницама на раменима. Тата је купио грамофон, и слушали смо бајке цео дан. Ставили смо винил плочу на постоље, задржавали дах, притискали посебно дугме и пажљиво спуштали мембрану. И слушали смо, слушали, слушали. Толико сам желела да видим себе малу да сам једног дана узела и написала књигу о свом детињству. О мојој породици и нашим пријатељима. О рођацима и вољенима. О граду у коме сам рођена. О људима који тамо живе. „Мањуња“ је светла ствар коју чувам у срцу. Лепа ствар коју сам са задовољством поделила са вама. Имала сам један драгоцени сан - да видим себе као девојчицу. Испоставило се да се мој сан остварио. Сада знам сигурно - снови се остварују. Дефинитивно се остварују. Само то треба заиста желети.