Све је у реду

„Доста, Хелен, доста, не плачи. Или ће помислити да не осећаш толико тугу колико је показујеш.“ — Вилијам Шекспир „Све је добро што се добро сврши.“ Монин распон алузија протеже се од Шекспирових драма до Хантер С. Томпсоновог „Страха и гађења у Лас Вегасу“ и Џон Апдајкове „Вештице из Иствика“, комбинујући духовиту сатиру, иронију, црни хумор и магични реализам. Миранда је универзитетска професорка и бриљантна бивша глумица. Њену каријеру је уништила несрећа — буквално је пала са сцене. Сада је боле леђа. Леђа и ноге. И кукови. У ствари, боле је свуда. Упркос свему, њен циљ је да постави Шекспирову најконтроверзнију драму, „Све је добро што се добро сврши“, са својим студентима, уместо са омиљеним делом позоришта, Макбетом. Тако почиње ово путовање кроз Мирандине искривљене стварности, надреално истраживање хроничног бола, пријатељства и женске моћи.