Ово је срећа

1957. Промене долазе у село Фаха у округу Клер, где се ништа није променило хиљаду година. Прво, киша је престала. Нико се не сећа када је почела: стална киша је норма на западној обали Ирске. Али онда локални свештеник, отац Кофи, најављује долазак струје, и облаци као да се разилазе. Седамнаестогодишњи Ноел Кроу проводи лето у Фахи са својим бабом и дедом, а онда се, заједно са весницима будућности - електричарима - појављује мистериозни Кристи, доносећи са собом огроман универзум прошлости и тајни које ће ускоро бити откривене, као и много, много живе ирске музике. Нил Вилијамс је савладао технику холографског писања, када се цео космос уклапа у зрно песка и изражава се истим тим зрном песка. Свака фраза романа је макрокосмос ирског села, које је универзум у који ће се електричне жице ускоро продужити. „Ево је, срећа“ је духовит, проницљив, понекад смешан и увек дирљив омаж спокоју који се може поново створити. То је роман о одрастању – и за појединце и за само време. И, наравно, то је роман о моћи људских прича.