Успон фантазама. Стаљинова ера у постсовјетској кинематографији

У својој књизи, аутор покушава да прати еволуцију ставова према стаљинизму у постсовјетској кинематографији. У почетку, филмски ствараоци су само васкрсавали „демонске“ атрибуте Стаљина који су му дати током живота. До средине 2000-их, почела је да се конструише нова митологема, у оквиру које је Стаљинова ера приказана као трагична и херојска, када су људи показивали своје најбоље особине и били необично хумани, док су трагични аспекти били занемарени. Као резултат тога, успостављена је иронична дистанца у односу на стаљинизам; остаци ове ере сада су укључени у контекст масовне културе. Уметничка кинематографија је кренула другим путем: уместо да покушава да реконструише историју, почела је да тражи посебна изражајна средства за представљање самог процеса сећања.