Сећања 1848-1870

Живот Наталије Алексејевне Огареве-Тучкове (14. августа 1829, село Јахонтово, Пензенска губернија - 30. децембра 1913, село Старое Акшино, Пензенска губернија) био је нераскидиво испреплетен са судбинама Херцена и Огарева, са којима је имала блиске и у много чему трагичне односе. Године 1876, вративши се у Русију после дугогодишње емиграције, написала је мемоаре, живописно и немилосрдно говорећи у њима о себи и људима са којима ју је живот спојио. Међу њеним познаницима и пријатељима биле су изузетне личности: Тургењев, Гарибалди, Бакуњин, Иго... Пред вама није академска публикација, већ књига за читање са минималним, али неопходним референтним материјалом. Намерно замагљене, ако не и потпуно несхватљиве околности ове заиста кобне судбине, покушали смо да разјаснимо постављајући на крај публикације чланак који је након смрти Наталије Алексејевне написао познати књижевни научник Михаил Осипович Гершензон: имао је прилику да је види лично. „Прегледајући живот Наталије Алексејевне у свом сећању, тешко је потиснути помисао да је над овим животом заиста висила клетва. У овој души постојале су склоности које су јој као да обезбеђују благословен боравак у свету: потпуно одсуство свесног егоизма и дар безмерно предане љубави. Али свака њена љубав претворила се у муку за њеног вољеног, и свака је наносила крваву рану самој Н.А. Тако, од љубави до љубави, од казне до казне, иде њен живот...“ Михаил Гершензон.