Гавран. Културна историја

Гавран је једна од кључних слика за европску симболику и културу. Гавран је био обожаван у античко доба. Према античкој митологији, богови су га кажњавали због његове сујете, а његово бело перје је замењено црним. Келти и Германи су веровали да црна птица служи као гласник богова. Хришћански средњи век је гаврана видео као оличење злих сила, објавио му рат, а Црква је чак почела да промовише другу птичју слику - орла. Тако се учврстила негативна слика гаврана у бајкама, баснама и поезији, заснована на страху и гађењу. Чак и данас, на симболичком нивоу, он остаје весник лоших вести и становник гробља. Па ипак, у научној заједници црна птица се постепено свети, њене когнитивне способности су невероватне: гавранови се играју и разговарају. Гавран, према Пастуроу, „способан је да превари било кога: животиње, људе, богове. Понекад се чак ни историчар не може носити са тим“. Ова књига Мишела Пастуроа посвећена је анализи бројних културних метаморфоза слике гаврана, његовог утицаја на светску културу и стотинама прича повезаних са њим - од древних митова до модерне кинематографије.