Замишљени непријатељ: Неверници и јеретици у средњовековној иконографији

Грбови и заставе са приказима шкорпија, егзотични турбани и капе, кукасти носеви, црвена коса, гримизне, црне или чак плаве фризуре, неприродно искривљене позе, непристојни гестови и злобно агресивне гримасе. Уметност средњовековног Запада користила је многе знакове који су обележавали и разоткривали невернике (Јевреје, муслимане и пагане), јеретике, друге грешнике и одбачене. Сви су они били повезани са „оцем лажи“ – ђаволом, као и једни са другима, као да су део глобалне завере против хришћанског друштва. Пагански Римљани су понекад приказивани у јеврејским капама и са псеудојеврејским натписима на одећи, Јевреји – у муслиманским турбанима, а муслимани су оптуживани да обожавају идоле и призивају древноримске богове. У својој новој књизи, медиевиста Михаил Мајзулс показује како је слика непријатеља конструисана од 12. до 16. века, како су механизми стигматизације функционисали у простору слика и на градским улицама, и како су технике које су се појавиле у средњем веку пренете на памфлете, плакате и карикатуре Новог доба.