Укус крви: Десет прича о руским серијским убицама

Убица деце Сливко, канибал Џумагалијев, месар Суклетин и његова девојка Дина — имена ових серијских убица су пажљиво заташкавана, али су гласине о њиховим злочинима потресале цео Совјетски Савез. Почев од 1960-их, статистика насилних злочина у СССР-у је стално расла, а истовремено се повећавао и број оних који су називани серијским убицама. Анатолиј Сливко је убијао и мучио децу двадесет година, говорећи да је „све то било искључиво за снимање историјског филма о фашистима“. Николај Џумагалијев је распарчавао и јео девојчице. То га је инспирисало. Алексеј Суклетин је више волео да храни своје комшије јелима припремљеним од девојака које је убио. Александар Спесивцев је мучио своје жртве неколико дана, али му је рођена мајка помагала да се реши лешева. Шта их је терало да чине злочине? Како се развијала њихова личност и у ком тренутку, док су убијали друге, потпуно губили контролу над сопственим животима?