Пролећни снег

Јукио Мишима је најпознатији и најчитанији јапански писац на свету. Подједнако је познат по својим делима у свим замисливим жанровима (романи, драме, кратке приче, есеји) и по свом екстравагантном стилу живота и смрти (харакири након неуспелог покушаја монархијског пуча). „Пролећни снег“ је први роман у тетралогији „Море плодности“, који се сматра врхунцем Мишиминог писања и својеврсним креативним тестаментом - ово је дело у којем је Мишима, по његовим речима, „изразио све своје идеје“ и након чега му „није преостало ништа о чему би могао да пише“. Завршивши последњи роман тетралогије, ставио је тачку на свој живот. „Море плодности“ садржи квинтесенцију Мишиминог сопственог естетског система, комбинујући самурајско-шинтоистичке елементе са сликама европске антике, утицајем езотеричног будизма, па чак и хиндуизма. Камен темељац ове естетике увек је била тема смрти и лепоте; Мишимини јунаци покушавају да схвате страшну и неодредиву мистерију лепоте, која постоји изван морала и етике, способна да пороби и уништи људску личност. Радња „Мора плодности“ заснована је на идеји реинкарнације, доследно откривеној кроз причу о трагичној љубави, идеалистичком саможртвовању, мистичној опсесији, колапсу илузија. Јунаци „Пролећног снега“ су млади љубавници Кијоаки, размажени и сањалачки син маркиза Мацугаеа, и Сатоко, ћерка грофа Ајакуре из древне, али скоро изгубиле свој положај самурајске породице... На основу овог романа снимљена је телевизијска серија (1970) и дугометражни филм (2005), који је добио 9 награда Јапанске филмске академије.