Верни. Књига 1. Када су сви људи нестали

Сваке године, златни лабрадор Макс је проводио неколико дана у ветеринарској клиници. Било је непријатно, али подношљиво, с обзиром на то да су се власници увек враћали, а Макс је увек волео нова познанства. Овог пута, његова комшиница је била старија црна лабрадорка по имену Мадам Кири, пас са пуно животног искуства и одличним смислом за хумор. Време је пролетело док су разговарали са њом, али је одједном дошао дан када је Макс остао сам. Нико није дошао да га покупи из клинике. Нико није донео храну. Сви суседни кавези били су празни. Макс је живео у овој ноћној мори још недељу дана и, можда, би једноставно умро закључан да јазавчар по имену Крепиш није утрчао у кућу. Његови власници су такође негде нестали. Сви људи су нестали. Макс, Крепиш и весели јорки Гизмо, који се придружио њиховом друштву, крећу у потрагу. Пролазе кроз пусте земље и напуштене градове, где напуштене животиње покушавају да преживе. Макс очајнички жели да пронађе своју породицу и сигуран је да би Мадам Кири могла да му помогне у томе – не може да избаци њене речи из главе дан пре него што је нестала. Мудри лабрадор је предосећао нешто лоше и очигледно је нешто знао…