Велики гуслар

Кир Буличов је друга највећа фигура руске научне фантастике 20. века после браће Стругацки. На његовим књигама је одрасло неколико генерација читалаца, а прва читалачка љубав је дуготрајна и не бледи са годинама. Оснивач Великог Гусљара, кум Алисе Селезњеве, девојке из будућности Земље, хроничар радова и дана доктора Павлиша и његових пријатеља из посаде међупланетарног звезданог брода „Сегежа“, пилот на реци Хронос, који временом повезује различите обале Русије – Кир Буличов је вишедимензионалан, као и сам живот, у његовом књижевном универзуму има места и за разиграну шалу, и заједљиву, немилосрдну иронију, и мудрост научника и видовњака. У њему има свега осим досаде. Фантастичне приче и повести о граду Великом Гусљару, који се налази на реци Гус у Вологодској области, један су од несумњивих успеха мајстора (збирка обухвата најбоља, најпознатија дела из овог циклуса). Сам град је познат по томе што се налази на „Земљиној избочини“, те је стога ванземаљцима из свемира видљив боље од било ког другог града на свету. Зато су чести гости у овом северном руском граду. Неки представници становништва Великог Гусљара нису за потцењивање. Ту спадају, на пример, Николај Иванович Ложкин, пензионер који носи посебан сат који изазива оштру одбојност према њему код оних око њега. И неки други. Али у основи, људи су овде одзивни, добри, иако са карактером. На пример, становник Великог Гусљара Корнелиј Удалов. Шта му се не дешава у животу - или га отму ванземаљци, или научници спроводе још један од својих лудих експеримената на њему. Али њега није брига... Име уметника Јевгенија Мигунова јасно је одјекнуло средином 1960-их, када је објављена бајка за младе научнике „Понедељак почиње у суботу“ Аркадија и Бориса Стругацких. Лик Саше Привалова је постао толико познат свим читаоцима да више не можемо да замислимо другог Привалова. А илустрације за циклусе дела Кира Буличева о авантурама Алисе Селезњеве и Великог Гусљара (ови последњи су представљени у овој књизи) су директна потврда тога. Неке од илустрација за збирку је урадио уметник Виктор Мињеев, који је преузео палицу и достојно наставио дело Мајстора.