Вече код Клер

Гаито Газданов (1903–1971) један је од највећих писаца руске дијаспоре. Након револуције, са непуних шеснаест година, Газданов се придружио Белом покрету и служио је као редов у оклопном возу, а затим је био приморан да заувек напусти Русију, делећи судбину многих руских емиграната. Већи део живота провео је у Паризу и дуги низ година радио као ноћни таксиста; од 1953. био је дописник, а затим уредник Радија Слобода. „Вече са Клер“ (1929), Газдановљев први роман, донео је славу младом аутору, отворивши му врата водећих књижевних часописа. По таленту, Газдановљеви савременици су га сврставали у ранг са Владимиром Набоковом, а међу његовим „претходницима“ наводили су Марсела Пруста и Ивана Буњина, дивећи се суптилној поезији и музикалности његове прозе, свежини и снази његовог језика. Међутим, у пишчевој домовини, роман је објављен тек након ауторове смрти, 1990. године. Поред романа „Вече код Клер“, актуелно издање садржи приче Гаита Газданова написане 1930-их, као и роман „Дух Александра Волфа“ (1947).