Изгубљени кафић код Шиндлера: Холокауст и судбина једне аустроугарске породице

Када говоримо и размишљамо о 20. веку, понекад губимо из вида детаље, епизоде, појединачне судбине које се губе на позадини глобалних претећих догађаја, али нису ништа мање важне. Миран живот Инсбрука и шармантна атмосфера Шиндлеровог кафића, отвореног 1922. године, који одражава културне традиције Аустроугарског царства, где су људи играли, имали афере и где се служила најукуснија штрудла од јабука у целој Аустрији - свему је дошао крај доласком нациста на власт. Чланови породице су се расули по свету, а истина о њиховим животима остала је непозната све док аутор ове књиге, „ушавши у велики свет Бохемије деветнаестог века и Аустрије двадесетог века, два светска рата, пад једног царства, отров антисемитизма и нацистичке диктатуре“, није сложио изгубљене делове слагалице. Ово је прича не само о трагичном губитку (неки чланови породице Шиндлер су умрли у логорима Терезијенштат и Аушвиц) већ на крају о обнови и помирењу. „Током целог мог детињства били смо окружени причама свих врста. Била сам одлучна да разумем свог оца, да одвојим истину од фикције у његовим причама, тачна сећања од нетачних, а да бих то учинила, морала сам да се уроним у његову прошлост и замршености велике, дуге породичне историје. Морала сам да се темељно упознам са историјом Аустрије, да разумем како је живети у турбулентној земљи која је пала са висина своје империјалне величине у понор Првог светског рата, скоро је нестала, а ипак ју је прогутао Трећи рајх. Морала сам да сазнам шта се тачно догодило са 'Шиндлеровим царством'.“ (Мериел Шиндлер)