Понижен и увређен

Роман „Увређени и понижени“ (1861) створио је Ф. М. Достојевски у доба изванредног раста руског јавног живота – у доба када се објављивање новог књижевног дела доживљавало као догађај од друштвеног значаја. Појава романа „Увређени и понижени“ доживљена је на исти начин. Након његовог објављивања, Н. А. Доброљубов је Достојевском доделио најпочасније место у „хуманистичком“ правцу руске књижевности. Много тога у овом роману читаоцима се чинило необичним: суочили су се са новим етичким и друштвеним проблемом – проблемом егоизма. Кнез Валковски, који на страницама романа развија своју циничну „филозофију живота“, постао је први „идеолошки“ јунак у пишчевом делу, претходник Човека из подземља, Раскољникова, Свидригајлова и других јунака Достојевског из 1860–1870-их.