Невероватно путовање зеца Едварда

Једног дана, бака Пелегрина је својој унуци Абилин поклонила играчку зеца по имену Едвард Тулејн, коју је направио познати произвођач лутака. Абилин је једноставно обожавала свог зеца, љубила му је прелепе дуге уши, облачила га у одела посебно направљена за њега и сваког јутра навијала његов златни сат на ланац. Али зец је био нарцисоидан и безосећајан егоиста и никога није волео осим себе. Једном су Абилин и њени родитељи кренули на путовање морем, а зец Едвард је случајно пао у море и завршио на самом дну океана. Стари рибар га је ухватио својом мрежом и довео својој жени. Затим је зец доспео у разне руке - и добре и лоше. И сваки пут са тугом и чежњом сећао се девојчице Абилин, која га је толико волела. Хладно срце зеца се постепено отопило, научило да на љубав одговори љубављу, и једног лепог дана Едвард Тулејн се вратио Абилин, која је већ постала одрасла особа. Ову тужну, а истовремено светлу причу написала је модерна америчка књижевница Кејт ДиКамило, добитница бројних награда додељених у области дечје књижевности.