Дела Франсоа Раблеа и популарна култура средњег века и ренесансе

У књизи изузетног руског филолога и мислиоца М. М. Бахтина, која се нуди пажњи читаоца, роман Франсоа Раблеа „Гаргантуа и Пантагруел“ постаје полазна тачка за ауторова размишљања о природи комичног и његовим отелотворењима у различитим жанровима и стиловима говора, о облицима и функцијама телесности карактеристичним за народну културу средњег века и ренесансе. Аутор развија теорију о грађанској култури смеха, која се у поменутим епохама супротстављала „озбиљној“ званичној култури, била је прожета карневалским „патосом промена и обнове“, „свешћу о веселој релативности владајућих истина и ауторитета“, и одражавала народну веру у стално обнављање живота, омогућавајући човеку да осети припадност универзуму (концепт „гротескног колективног тела“). Завршена 1940. године и објављена четврт века касније, 1965. године, Бахтинова монографија одредила је развој светске књижевности за деценије које долазе. Њено објављивање у овом издању допуњено је чланком „Рабле и Гогољ“, који није био укључен у главни текст студије и баца додатно светло на њене кључне идеје.