7. октобар

„Седми октобар је згужвао душу, а природа је постала неразлучива од тела.“ Седмог октобра, туга се згуснула над пустињом и излила у бескрајном потоку. У дубинама овог потока, неумољиво време носи Ивана Глухова и његове вољене. Глухов с времена на време ментално лута улицама и сокацима своје недавне прошлости, док се залеђена садашњост претворила у универзалну вискозну неизвесност. Глухов не сме себи дозволити да стане, животно му је потребно да исплива и преживи: поток га је одвојио од најдраже особе на свету и Глухов је дужан да га пронађе. За кога За љубитеље прозе Александра Иличевског, за оне који прате актуелну књижевност, воле стилски виртуозне текстове богате емоционалне концентрације.