Цвеће у огледалу

Богови се понашају као људи: свађају се, клеветају, пишу оптужбе, занемарују своје дужности и због тога бивају протерани у смртни свет. Људи се понашају као богови: чине добро, унапређују своје добре особине - и захваљујући томе постају бесмртни. Лепи мушкарци племенитог изгледа испостављају се као празноговорници. Ружни људи су пуни правог талента и знања. Продавац снижава цену робе, купац је подиже. Риба гаси ватру. Цвеће цвета зими. Све је обрнуто, све је променило места, све уобичајене идеје су се помериле. На тако необичан начин написан је роман Ли Жу-џена „Цвеће у огледалу“, где се историјски тачан материјал преплиће са фикцијом, а дивљи лет фантазије замењује научним размишљањем. Није случајно што у делима кинеских књижевних научника ово дело није нашло место за себе међу устаљеним категоријама кинеског романа. Настављајући најбоље традиције својих претходника, Ли Ру-жен је отишао даље од њих, стварајући дело које је синтетички апсорбовало карактеристике различитих врста романа (фантастичних, историјских, сатиричних и путописних романа). Нека места у роману „Цвеће у огледалу“ имају јасно изражен новинарски карактер, посебно она поглавља која бране одређени скуп идеја везаних за питање равноправности жена.