Ланци среће

Теодор Драјзер је познат првенствено као романописац. Прославио се својим првим романом, „Сестра Кери“ (1900), а његов успех је само растао објављивањем нових дела („Џени Герхарт“, „Финансијер“, „Америчка трагедија“, „Упориште“, итд.). Године 1930, Драјзер је номинован за Нобелову награду. Његово дело се одликује смелошћу приказа, познавањем људске природе, оштрином животних ситуација и непроменљивим хуманистичким патосом. Поред романа, Драјзер је објавио неколико збирки кратких прича, а кратке приче чине важан део његовог наслеђа. „Ланци“ (1927) је једна од његових збирки. Многе радње се могу назвати скицама за романе, али у својим причама Драјзер је више фокусиран на унутрашња искуства својих ликова: наратив се често одвија као унутрашњи монолог. Неки од Драјзерових ликова очајнички покушавају да побегну од сиромаштва и спремни су на било какве жртве за то, док су други постигли богатство и висок друштвени статус, али се не осећају срећно. „Ланци“ су трагедије појединаца и истовремено поучне приче о крхкости светских добара. Већина прича је објављена у новим преводима.