Цена утопије: Историја руске модернизације

Зашто су сви покушаји модернизације и либерализације Русије у протеклих 160 година завршени неуспехом? Ово је кључно питање за нашу историју, које је поставио Михаил Давидов у својој књизи. Да би покушао да на њега одговори, аутор предлаже да се осврнемо на другу половину 19. века - време када је, према његовим речима, Русија покушала да спроведе прву антикапиталистичку утопију у својој историји. Власти и део друштва сложили су се да је у индустријској ери могуће бити „изворна“ велика сила, односно утицати на судбину света, фундаментално одбацујући све оно чиме су конкуренти и противници постигли просперитет, а пре свега - општи грађанско-правни систем и одговарајућа права свих слојева становништва. Као резултат тога, почетком 20. века, Руско царство је било једина светска сила која је постојала без парламента и на коју се није примењивао концепт државе засноване на владавини права. Који су друштвено-економски процеси допринели формирању ове утопије? Како су Вите и Столипин успели да модернизују земљу и зашто се то, по ауторовом мишљењу, догодило упркос активном противљењу елита? И најважније: како је ова утопија предодредила судбину земље на дуги низ година? Михаил Давидов је доктор историјских наука, професор на Школи историјских наука Више школе економије и специјалиста за историју Русије крајем 19. и почетком 20. века.