Краљ је наредио да те обесе

Свет је пун измишљених ствари и људи, каже један од ликова у овој књизи, неки чак имају и измишљене пријатеље који их суморно прате на гробљу. У суштини, све што имамо, каже други, јесте нешто на ивици поклона или услуге, а оно што сматрамо својим - физичка снага, љубав или, рецимо, мирнодопско време - узима нам се без икакве церемоније, једноставно скида са зидова, остављајући ексере и неизбледеле квадрате тапета. Редитељ у успону који је осмислио смео, деструктиван филм, и руски писац који је затворен због убиства, срешће се много година касније и схватити да је немогуће заборавити прошлост, баш као што је немогуће превазићи учињено зло. Да корени рата сежу у тло страха, али сећање је црно тло, плодни хумус, без њега дрво рата неће тако брзо расти, неће тако широко ширити своје гране. Да способност да се воли може постати тврђава, а способност да се опросте - оружје.