Три прасета: Истинита прича

Мода за кућице за лутке стигла је у Европу у 16. веку. Многе од њих су биле права уметничка дела. Данас су с правом заузеле своје место у музејима. Кућица за лутке из 18. века из колекције Рајксмузеума у ​​Амстердаму инспирисала је холандску књижевницу Ану Волц да створи бајку „Ноћ у кућици за лутке“. И управо је та кућица приказана на илустрацијама за ову књигу познатог уметника Те Тиона Кина. Минијатурне кућице за лутке у стара времена коштале су скоро колико и праве и биле су луксузни предмет. Нису биле намењене за игру. Деци је било строго забрањено да било шта додирују у кућицама за лутке. Међутим, јунакиња приче, девојчица по имену Вилемина, није могла да одоли, узела је сићушног порцеланског пса и случајно му одломила реп... Тако је почела ова магична прича. Након читања, сазнаћете како је девојчица чудесно ушла у кућицу за лутке, какве су је авантуре тамо чекале и како се Вилемина променила након овог инцидента. А ако посетите Рајксмузеум у Амстердаму, моћи ћете својим очима да видите саму кућицу за лутке и малог порцеланског пса.