Три сата ујутру

Антонијеви родитељи су се одавно развели, а његов отац, бриљантни математичар, није играо значајну улогу у његовом животу. Све се променило када је Антонију дијагностикована епилепсија. Отац и син одлазе у Марсеј код лекара који препоручује коришћење сложене методе провокативног теста, односно, једноставно речено, четрдесет осам сати без сна. Јунаци ће морати два дана да шетају шареним приморским градом и први пут у животу разговарају о поезији, породици, романтичном искуству, математици, смрти, таленту, искупљењу и, наравно, љубави. Наслов романа је референца на цитат Ф.С. Фицџералда: „У тами душе увек је три ујутру.“ Ове ноћи испуњавају странице неравномерном месечином, као у неореалистичком филму. Путовање пешке које вам не дозвољава да спавате, без журбе и заглушујуће тужно. Киркус Рецензије