Трансметрополитан. Књига 3. Усамљени град. Око за око. Мрзим ову рупу

Спајдер Јерусалим је Хантер Томпсон будућности, гонзо новинар ере победоносног сајберпанка. Враћајући се у Сити након петогодишњег одсуства и одмах поново постајући познат по свом извештају уживо о сузбијању побуне генетски модификованих трансродних особа од стране полиције, Спајдер тоне у понор интроспекције, политичког цинизма и фармаколошких експеримената. У међувремену, изборна трка је беснела, а кандидат из „партије закона и реда“, кога сви зову Звер, захваљујући Спајдеру, је изгубио - калифорнијски сенатор Гари Калахан, надимак Смешни човек, постао је председник. „Одувек сам мислио да су људи паметни“, каже Спајдер. „Да, људи су збуњени, слаби, сломљени, али нису глупи. А онда им покажете: ево двоје људи који желе да постану председник. Један је оличење ђавола, али можете се носити са њим, јер бар у нешто верује. Други ће лагати како год жели, ставити било коју маску, само да седне у председничку столицу. Али то није све, он вас мрзи и жељан је власти, само да вам живот направи пакао. И за кога мислите да гласају?“ Непосредно пре победе на изборима, Весељак је обећао Пауку: „Никоме се не даје шанса да ме тако понижава. И да се извуче. Доћи ћу до тебе, Јерусалиме. Самлећу те у прах. У најнеочекиванијем тренутку.“ Али Паук неће седети скрштених руку и чекати председникову освету. Као и увек, има спреман план за контранапад...